Nezavisno od toga koliko ste već informisani o anksioznim poremećajima, dobro je nastaviti sa razvijanjem svog znanja o ovoj temi.
U ovom članku, predstavljamo Vam sažetak naučnog rada pod nazivom „Anxiety Disorders: A Review“, objavljenog nedavno (decembar 2022) u prestižnom JAMA naučnom časopisu od strane autora Prof. Szuhany i Prof. Simon sa New York Univerziteta. Ovaj pregladni naučni rad sadrži sveobuhvatnu sumaciju dosadašnjih znanja o anksioznim poremećajima. Teme koje su obrađene su:
- Simptomi,
- Dijagnoza,
- Alati za kliničku procenu,
- Farmakoterapija,
- Psihoterapija i
- Prognoza.
Epidemiološki podaci pokazuju da su anksiozni poremećaju veoma učestali u opštoj populaciji, međutim ovi poremećaju su mnogo učestaliji kod žena.
Procenjeno je da će 40% svih žena u jednom trenutku u životu ispuniti kriterijume za dijagnozu anksioznog poremećaja.
Nije svaki osećaj straha nužno povezan sa anksioznim poremećajima. Preporuka je početi sa lečenjem tek kada osećaji straha, brige, nervoze, anksioznosti, ili fizički simptomi poput srčanih palpitacija i kratkog daha, izazovu dugoročnu nelagodu kod osobe, ili kada oni počnu da uporno ometaju socijalni ili poslovni život ili druge svakodnevne aktivnosti.
Tipična dužina nakon koje simptomi počinju da budu klinički značajni iznosi 6 meseci. Izuzetak je poremećaj panike, gde se dijagnoza može uspostaviti već nakon jednog meseca.
Mnoge klase lekova su pokazale efektivnost u lečenju simptoma anksioznog poremećaja u randomizovanim kliničkim studijama sa placebo kontrolom.
Dve klase antidepresiva, SSRI (Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) i SNRI (Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina) pokazali su nisku do umerenu efikasnost ali se i dalje smatraju prvom linijom terapije zbog njihovih relativno blagih neželjenih efekata.
Benzodiazepini pokazali su visoku efikasnost, ali nisu preporučeni kao prva linija terapije zbog visokog rizika od zavisnosti.
Antiepileptički lekovi poput Pregabalina and Gabapentina pokazali su umeren nivo efikasnosti.
Najefektivniji oblik psihoterapije za lečenje anksioznosti je kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) i kliničke studije su demonstrirale umerenu do jaku efikasnost ove tehnike.
Drugi oblici psihoterapije koji su pokazali efektivnost u lečenju aksioznosti uključuju tehnike opuštanja, „Psihodinamsku terapiju usredsređenu na paniku“ (Panic-focused psychodynamic psychotherapy) i terapiju prihvatanja (Acceptance and commitment therapy).
Interesantno je da nije preporučeno izbegavate faktore stresa koji su zapravo i izazvali ansioznost kod datog pacijenta. Izlaganje stresoru je u kliničkim studijama pokazan kao pristup koji dugoročno povećaja efektivnost psihoterapije, verovatno tako što povećava otpornost pacijenta na stres.
Na kraju, dobro je poznato da je fizička aktivnost jako važna za održavanje mentalnog zdravlja. Stoga, nije čudno da fizička aktivnost pomaže i kod lečenja simptoma anksioznosti, posebno ako pacijent ne reaguje na druge vidove terapije. Pretpostavlja se da fizička aktivnost pomaže tako što stvara fizički osećaj koji podseća na simptome anksioznosti ali u kontrolisanim uslovima, i na ovaj način pomaže ljudima da nauče kako da podnesu ove osećaje lakše.
Za više informacija, molimo Vas da razmotrite čitanje celog teksta predstavljenog naučnog rada.
Takođe, pogledajte i video na našoj instagram stranici koji sumira ovaj članak.
